Category: Uncategorized
-
Poremećaji kolektivnosti
Mnogo toga je napisano o poremećajima ličnosti. Poznata klasifikacija DSM-V ih deli u tri klastera: A (ekscentrični, neobični), B (emocionalni, impulsivni) i C (anksiozni, izbegavajući). Ako se podsetimo Bowleby-jeve terorija o privrženosti, mogli bismo napraviti analogiju da je klaster A onaj koji se parališe (freeze), B se kofrontira (fight), a C beži (flight). Iopak,. sve…
-
Kakvi smo roditelji, iliti šta naučiti od chatAI-a?
Mnogo se priča, kritikukuje, plaši i divi novim aplikacijama veštačke inteligencije. Ipak, nešto bitno se zanemaruje često (ne uvek, Anil Seth govori često o rizicma revelike antropomofizacije neorganskih objekata): chatAI (i slični programi) nije ništa više od ogledala našeg društva. On nam u brzoj, kondenzovanoj i neoptužujućoj formi daje odraz svega što smo mu njemu…
-
Da li naše Buduće Ja ima poverenje u nas?
Moj prvi odgovor bio bi da ne. Onda, možda bih se malo zapitala i dala još nekoliko šansi tom poverenju. Ne, zaista nema mnogo razloga da se veruje u nas, naše društvo, našu socijalnu svest, naše zrele namere. Opet, kao što je još Pnker u više navrata tvrdio, ovo društvo je aleko bolje od svih…
-
Šta je, zapravo, ekopsihologija?
Mnogo je ismevaju ili nazivaju “bolešću bogatih”. Ipak, bogati su ti koji će, verovatno, poslednji patiti od realnih posledica klimatskih promena. Već sada vidimo prve naznake problema sa kojim se suočavaju male ostrvske zemlje i zemlje bez resursa za neometano hranjenje svojih građana. Klimatske migracije će se intenzivirati iz zemalja koje su pogođene – najčešće…
-
Devet planetarnih limita, ili, koliko još Zemlja može da nas trpi i jesmo li mi deseti – samouništavajući?
koncepata (i realnosti) devet planetarnih limita. To su one krajnje granice koje se ne mogu preći – inače nema spasa ljudskoj vrsti. Ovo su planetarni limiti i njihovo trenutno stanje (https://aplanet.org/resources/the-current-status-of-earths-nine-planetary-boundaries/): Očito je da su problemi veliki i da smo mi sami svoji uništivači. Samo naše postojanje ubrzava naše nestajanje. Previše žurimo i premalo smo…
-
Sve je brže, a ja sam sve manja
Svet se ubrzao. Sa i bez problema, svet je sve brži. A brzina nema vremena za dubinu. Sve je površno. Vino je samo alkohol ako mu se ne posveti vreme. Čokolada je samo slatka, ako je ne ostavimo da se topi u ustima. U jurnjavi nema mene – ima mog instinkta, nešto moje Persone (socijalne…
-
Planetarni limiti – i ljudski limiti
Ima devet plantarnih limiti. To su oni koji nas čuvaju od totalne katastrofe. To su oni pokazatelji koliko još Zemlja može da izdrži – ili, možda je ispravnije napisati, koliko mi možemo da izdržimo na Zemlji, jer će planeta ostati zasad, mi smo ti koji neće. Pitanje je koji su ljudski limiti – koliko još…
-
“Odah” zamišljanjem apokalipse
Neosporna je popularnost post-apokaliptične pop-kulture. Ponekad je neophodno zamisliti ono najgore i onda mu naći smisao ili ponuditi ruku pomirenja. Čak i ono najgore je možda premostivo, štaviše, čak i zabavno. Zamišljanje, a, naročito, uživljavanje u apokaliptične scenarije, daje osećaj kontrole, deleguje snagu budućem “Ja” i smiruje anksioznost. Čak i najgore poznato je bolje od…
-
Beskorisnost
Biti beskoristan – to je osećaj koji potiskujemo ili, čak, aktivno guramo u Senku. Ne volimo da smo nekorisni. Možda prihvatamo da nismo u nečem dobri, ali imamo nešto drugo koje kompenzuje naš nekvalitet ili nemoć. Možemo da se osećamo beskorisni kada smo premoreni, preojađeni, preiscrpljeni, pretužni, kada nam depresivni simptovi šapuću grozne rečenice. To…
-
Kad instinkt preživljavanja grupe i individue ne koreliraju
U trenutku velike krize jedino što možemo da uradimo je da primenimo naše (dosad, u našoj ličnoj istoriji) najefikasnije mehanizme odbrane koji se grupišu u modalitete: “napadni”, “pobegni”, “zamrzni se”. Tu nema mnogo racionalnog; to je puko preživljavanje. Problem je što su situacije pukog preživljavanja retke (ili bi bar trebalo da budu retke, statistički gledano).…
EkoPsihoTerapija 