EkoPsihoTerapija

Kako da preživimo Svet? Možda ne čineći ga neprijateljskim, možda razumevajući ga, možda ne davati mu veći značaj i veću ljubav nego što dajemo sebi. Drugim rečima: da bismo bili zdravi, moramo voleti i brinuti (autentično) o svom telu; da bismo bili ok roditelji, treba da više nego što volimo svoju decu imamo sposobnost da volimo najpre sebe, da razumemo značaj spašavanja bliskog ljudskog bića (a ko je bliži od naše najsubjektivnije realnosti?), da bismo spašavali svetm, treba da verujemo da smo i sami vredni spašavanja. Žrtvovanje bez ljubavi, poremećene liste prioriteta, sve to zajedno čini da dajemo poruku univerzumu (i Selfu-Sopstvu) koja je kontradiktorna: spasite se bez mene; spašavanje je bitno, ali, eto, može i bez mene, život je najbitniji, ali ja odustajem… Kako bismo mogli da se borimo da našoj deci bude bolje, moraćemo da ima damo primer, da je naš model nešto u šta verujemo i dajemo ga otvorenih ruku, srca i uma – kako da nam veruju ako sebi ne verujemo. Kada kažem reč verovati, ne govorimo o religiji, govorimo o intuiciji, o autentičnosti, o koherentosti. Jedina osoba koja spašava svet je osoba koja je vinikotski dobar roditelj sama sebi.