EkoPsihoTerapija

Mnoge kulture i verovanja su istorijski povezivale ženstvenost sa prirodom, negovanjem i međusobnom povezanošću. Ideja je da svesno prihvatanje ženstvenosti, koje naglašava osobine kao što su empatija, saradnja i poštovanje ciklusa i međusobne povezanosti, može podstaknuti harmoničniji odnos prema okruženju. Ova perspektiva sugeriše da cenjenje i integrisanje ženskih osobina može dovesti do održivijih praksi i većeg osećaja odgovornosti prema prirodi.

Kritičari tvrde da su istorijske patrijarhalne vrednosti, koje često prioritetizuju dominaciju, kontrolu i eksploataciju kako žena tako i životne sredine, doprinele ekološkim katastrofama. Ova perspektiva ukazuje na to da nebriga za ženske osobine i marginalizacija ženskih perspektiva igraju ulogu u degradaciji životne sredine. Rešavanje ekoloških pitanja može uključivati izazivanje tih patrijarhalnih vrednosti i promovisanje uravnoteženijeg i inkluzivnijeg svetskog pogleda.

Neki feministički naučnici i aktivisti istražuju preseke između feminizma i ekologizma, ističući kako su rodne nejednakosti i ekološka pitanja međusobno povezani. Oni tvrde da se suočavanjem sa rodnom neravnotežom i promovisanjem osnaživanja žena može doprineti održivijem i pravednijem pristupu zaštiti životne sredine i ublažavanju katastrofa.

Ekofeminizam je teorijski okvir koji eksplicitno istražuje veze između potlačivanja žena i eksploatacije okoline. On sugeriše da su potčinjavanje žena i degradacija okoline povezani, često iz istih sistema moći i dominacije. Ekofeminističke perspektive zagovaraju društvenu i ekološku pravdu kroz prepoznavanje međuzavisnosti rodnih i ekoloških pitanja.

Neki uglovi istražuju duhovne i psihološke aspekte ženstvenosti i njihov potencijalni uticaj na ekološku svest. To može uključivati razvijanje osobina kao što su empatija, intuicija i međusobna povezanost, što može dovesti do dubljeg razumevanja prirodne sredine i posvećenosti njenom očuvanju.

Mnoge savremene diskusije o ekološkim katastrofama naglašavaju važnost holističkih pristupa koji uzimaju u obzir preseke pola, klase, rase i drugih faktora. Posmatranje ženstvenosti i svesne ženstvenosti unutar šireg konteksta društvenih i ekoloških pitanja može dovesti do nijansiranijeg razumevanja kako se ovi koncepti odnose na ekološke katastrofe.

E, sada, pitanje šta je ženstvenost je nemoguće sasim oubličiti ukoliko ne damo mesta jungijanskom pristupu. Ovde nije reč o polu niti o rodu, već o spektru prirode koje bi se mogle i različito zvati: žensko je jedna od dve sile kosmosa, ni manje ni više. Levo ili desno, yin ili yang, crno i belo, muško i žensko. Nijedno nema smisla bez drugog. I nijedno nije bolje od drugog. I nijedno nema smisla ukoliko Zemlje više nema.