EkoPsihoTerapija

Poglavlje 21 u “Tao Te King” govori o konceptu praznine i kako ona doprinosi korisnosti stvari. Ovaj koncept praznine može se tumačiti na različite načine, uključujući ekološke i psihološke aspekte. Evo nekoliko crtica kojima se mogu povezati Jung, koncept praznine iz taoističke perpsektive i ekopsihologija:

Praznina i Priroda – koncept praznine iz “Tao Te King” može se interpretirati kao naglašavanje važnosti ravnoteže i harmonije u prirodi. Praznina nije prazna, već predstavlja potencijal za rast, transformaciju i promene. Ovo može biti analogno ekološkoj ravnoteži i sposobnosti prirode da se regeneriše i prilagodi.

Solidarnost i Harmonija – u skladu sa taoističkim principima, solidarnost može biti razumljena kao težnja ka usklađivanju sa prirodom i okruženjem. Kroz razumevanje praznine i skladnog postojanja sa prirodom, ljudi mogu razviti dublji osećaj solidarnosti prema planeti i drugim bićima.

Praznina i Unutrašnja Transformacija -Jungijanski koncepti, kao što je individuacija (lična transformacija), mogu se povezati sa idejom praznine. Kroz prihvatanje i rad sa prazninom unutar sebe, pojedinci mogu postići dublju ravnotežu i celovitost. Ovo takođe može biti povezano sa ekološkom individuacijom, gde se ljudi povezuju sa unutrašnjim procesima prirode i prihvataju svoj deo ekosistema.

Praznina i Ekopsihologija – u ekopsihologiji, koncept praznine može biti shvaćen kao dublji unutrašnji prostor koji ima potencijal za rast, transformaciju i regeneraciju. Ovaj koncept se može povezati sa prirodom koja takođe poseduje inherentni kapacitet za samostalan oporavak i ravnotežu. Kroz razumevanje dubokih veza između unutarnje praznine i prirodne ravnoteže, ljudi mogu razviti veći osećaj povezanosti sa ekosistemima.

Horror Vacui i Disbalans Ekosistema – horror vacui, strah od praznine, može se povezati sa ekosistemima koji su podložni disbalansu ili degradaciji. Kada se priroda doživljava kao praznina koja zahteva popunjavanje, to može dovesti do prekomernog eksploatisanja resursa ili oštećenja ekosistema. Razumevanje da priroda ima svoj vlastiti ritam i da ne treba “popunjavati” svaki prostor može doprineti održivijem odnosu prema prirodi.

Osećaj Povezanosti i Popunjavanje Praznine -osećaj povezanosti sa prirodom može umanjiti strah od praznine. Kroz razumevanje dubokih veza sa prirodnim svetom, ljudi mogu doći do saznanja da praznina nije nužno zastrašujuća, već da može biti mesto za refleksiju, transformaciju i regeneraciju.

Iz Jungijanske perspektive, praznina može biti tumačena kao mesto gde se dešavaju dublje unutarnje transformacije. Ovaj koncept se može proširiti na ekopsihologiju kroz ideju da priroda takođe ima svoj unutarnji prostor za regeneraciju i promene. Jung je naglašavao važnost ravnoteže između svetlog i tamnog, svesnog i nesvesnog. Analogno, u ekopsihologiji se naglašava važnost ravnoteže između ljudskog delovanja i prirodne ravnoteže.

(koristila sam prevod Stivena Mičela na srpski jezik)