EkoPsihoTerapija

Ubrzanost i trčanje za vremenom u savremenom svetu ima brojne implikacije na živote ljudi, a takođe i na klimu i životnu sredinu. Brzi tempo modernog života, stalno prisustvo tehnologije i informacija, kao i potrošačko društvo često podstiču prekomernu potrošnju resursa.

Ubrzan način života može dovesti do povećanog nivoa stresa kod ljudi. Stres ima štetne posledice po zdravlje, kako fizički, tako i mentalno. Ova stalna žurba i pritisak mogu izazvati anksioznost, depresiju i druge zdravstvene probleme.

Ubrzanost života može dovesti do prekomerne potrošnje resursa. Potreba za brzim zadovoljenjem potreba i želja dovodi do veće potrošnje energije, vode, hrane i drugih resursa, što ima direktan uticaj na životnu sredinu i klimatske promene.

Brz razvoj tehnologije i komunikacija donosi mnoge prednosti, ali takođe i izazove. Konstantna povezanost putem interneta, mobilnih uređaja i društvenih mreža može dovesti do preopterećenja informacijama i ometanja prirodnog ritma života.

Trčanje za vremenom i fokus na tehnologiji može dovesti do gubitka veze sa prirodom. Ljudi sve manje vremena provode u prirodi, što može smanjiti osećaj povezanosti i svest o značaju očuvanja životne sredine.

Prekomerna potrošnja resursa i emisija štetnih gasova izazvanih industrijskom aktivnošću i saobraćajem imaju značajan uticaj na klimatske promene. Globalno zagrevanje, ekstremni vremenski uslovi i promene u biodiverzitetu su samo neki od problema koje ubrzani način života može pojačati.

A kada pričamo o vremenu, imalo bi smisla i podsetiti koja vremena postoje i za kojim to vremenom mi trcimo:

Chronos je grčki termin koji se odnosi na linearno, merljivo i kvantifikovano vreme. To je vreme koje koristimo u svakodnevnom životu da obeležimo sekunde, minute, sate, dane, nedelje, mesece i godine. U savremenom svetu, sa fokusom na ubrzanje i brzinu, “Chronos” postaje dominantan način shvatanja vremena. Upravljanje vremenom u okviru “Chronosa” može dovesti do stvaranja pritiska za brzom proizvodnjom, potrošnjom i eksploatacijom resursa, što ima štetan uticaj na klimu.

Kairos je, takođe, grčki termin, ali se odnosi na kvalitativno, trenutno i povoljno vreme. Ovaj pojam se odnosi na trenutak kada se pružaju povoljne mogućnosti i prilike koje treba prepoznati i iskoristiti. U kontekstu klimatskih promena, “Kairos” se odnosi na povoljan trenutak da preduzmemo akciju i donesemo održive odluke kako bismo zaštitili životnu sredinu i smanjili negativne uticaje na klimu.

Ajon je arhaični termin koji se odnosi na dublje, duhovno ili mitološko vreme. To je vreme koje prevazilazi linearno shvatanje i može biti povezano sa cikličnošću i trajnim aspektima života. U kontekstu klimatskih promena, “Ajon” nas podseća na važnost dugoročnog razmišljanja i brige o planeti kako bismo osigurali očuvanje prirodnih resursa i životne sredine za buduće generacije.

Razmatranjem kvalitativnih aspekata vremena (Kairos) i širih, duhovnih implikacija (Ajon), možemo bolje razumeti kako naši izbori i postupci danas mogu imati dugotrajne posledice po planetu i klimatske sisteme. Ovaj holistički pristup može nas inspirisati da preduzmemo održive akcije i donesemo mudre odluke kako bismo očuvali našu planetu za budućnost, kako ne bismo trčanje za Chronosom generalizovali na sva Vremena od kojih su nam neka i “dostupnija”.