EkoPsihoTerapija

Što više vremena provodim sa eko-osevešćenim ljudima, ali i onima, ekoneutralnim, koji aktivno prate zbivanja u današnjem svetu, sve više primećujem da nije eko-anksioznost najčešći tip moderne anksioznosti uslovljenom sadašnjim svetom. Svet sam, takav kakav je nas čini anksioznim. Današnji problemi prete da postanu velike prepreke u budućnosti. I gubimo poverenje. Eko-anksioznost nije mentalno oboljenje već sasvim fiziološka reakcija na mogućnost ekološke katastrofe. Da li je gubitak poverenja u svet, sistem, društvo, u nas kao do svega toga, takođe, fiziološka reakcija? Možda je prikladnije da se bavimo izvorom problema – nepoverenje, osećaj nesigurnosti, neadkvatna privrženost. Pitanje nije zašto smo uplašena deca, već zašto smo, iznova i iznova, neadekvatni roditelji?