EkoPsihoTerapija

Ima devet plantarnih limiti. To su oni koji nas čuvaju od totalne katastrofe. To su oni pokazatelji koliko još Zemlja može da izdrži – ili, možda je ispravnije napisati, koliko mi možemo da izdržimo na Zemlji, jer će planeta ostati zasad, mi smo ti koji neće.

Pitanje je koji su ljudski limiti – koliko još ljudi mogu – koliko mogu da podnesu neizvesnosti, koliko mogu da budu nosioci autodestruktivnosti, koliko mogu da se pretvaraju da to nije njihov-naš problem. Pitanje je, takođe, zašto je iracionalno snažnije i zašto je napor da se nešto promeni toliko nemoguć. Bojimo se promene statusa kvo. Bojimo se novog. Bolje i poznato loše nego nepoznato. A nepoznato može biti i lošije, a i ne mora. Sve je u našim rukama koje ne koristimo, je rs eplašimo odgovornosti. Menjati svet je odgovorno. Sigurno neko neće biti zadovoljan i postaće ljut. A ljutnja nije prijatna. A može biti i opasna. I onda se to delegira nekom drugom, po mogućstvu deci – onima koji ćenas zameniti. A baš i ne volimo to što smo zamenljivi. I tako, mali mi – one nekadašnje male ljubomorne bebe, a sadašnje velike nesigurne bebe ostaju da stoje zatvorenih očiju. I taj limit sve više kopni.